У суботу 14. августа отворена је 38. Сликарска колонија у селу Липовцу, крај Тополе, која ће трајати до 21. августа. Добродошлицу уметницима пожелели су мр Жељка Момиров један од овогодишњих селектора, Тања Мићић, директор Културног центра Топола и Дејан Ђурић, члан Општинског већа Општине Топола. Сликарску колонију организује Културни центар Топола, а покровитељи су Министарство културе Републике Србије, трећи пут за редом и као и увек до сада Општина Топола.
За овогодишњу колонију која носи назив „Од екстровертности ка сажимању”, селектори – кустоси, мр Жељка Момиров, вајар и уметнички руководилац Blok Gallery као и Славко Тимотијевић, историчар уметности и директор Art Fame, осмислили су концепт сазива и одабир уметника. У раду сликарске колоније учествују: Слободан Роксандић, Коста Богдановић, Ђорђе Арнаут, Бранислав Станковић, Владимир Ристивојевић, Љубомир Вучинић, Горан Ракић, Миливоје Унковић, Мирјана Лучић и Стојанка Ђорђић Николић.
Уметници и селектори ће боравити недељу дана у домовима мештана Липовца уз обавезу да репродукују по два рада од којих један остаје фонду колоније, а други ће ући у фонд за продају. Сликари ће поред стварања уметничких дела имати прилику да се упознају и са значајним културним и привредним карактеристикама општине Топола док је у вечерњим сатима предвиђено њихово дружење у липовачкој школи са мештанима и другим гостима који посећују ову колонију. Изложба радова са колоније биће организована у данима „Опленачке бербе 2010” од 08. до 10. октобра ове године.

Хиландар. Име вредно дивљења. Манастир који сваки човек без обзира на веру и нацију уз дужно поштовање помиње. Управо манастир Хиландар је и био у четвртак, 15. јула, тема вечери у библиотеци „Радоје Домановић” у Тополи. У веома посећеној читаоници библиотеке гости су били аутори филма: Песник Милош Милишић и Радослав Живковић. Присутнима се обратио Милош Милишић уводећи их у премијерну пројекцију документарног филма: „Светлост из хиљаду магли”. Он је објаснио да поднаслов, Хиландар пре и после пожара 2004. године, указује о чему филм говори. Аутори су у Хиландару у више наврата боравили од 2003. године. Филм, дуг 33 минута (алузија на Христов живот), је прича из три дела: пре пожара, за време пожара и његова обнова и докле је стигла. Намера аутора је да подстакну сваког човека, не само Србина, да на свој начин помогне обнову манастира Хиландар.

- Ако би свако од нас издвојио по један динар за обнову, уградио би и себе у манастир Хиландар – рекао је Милишић, додајући да се у највећим српским градовима уз пројекцију филма намерава и организовање донаторских вечери за помоћ једној од највећих српских светиња.

Културно уметничко друштво „Опленац” из Тополе остварило је сјајан успех пошто је у недељу, 6. јуна, у Краљеву, где је одржана VII Смотра дечијих фолклорних ансамбала Републике Србије, освојило прво место и златну медаљу. Успех, који пада у десету годину постојања КУД-а, је утолико већи јер ова смотра заправо представља првенство Србије у фолклору.

На смотри фолклора је наступало двадесет друштава из Србије и Косова (Краљево, Сивац, Нова Пазова, Земун, Панчево, Бујановац, Косјерић, Грљан, Владимирци, Лесковац, Горњи Милановац, Мионица, Лепосавић, Ужице….) и то оних друштава која су однела победу у својим регионима. Победом у Рачи, 25. маја, КУД „Опленац” се пласирао за такмичење у Краљеву као представник Шумадије и Поморавља. На смотри се КУД „Опленац” представио, у кореографији Игора Гудића, музичком аранжману Александра Степића, а предвођен уметничким руководиоцем Јовановић Миланом, Играма из Врањанског поља, освојивши 98,35 од максималних 100 бодова. Организатор такмичења био је Савез Аматера Србије и Културно-просветна заједница града Краљева.

У петак, 28. маја, у организацији Културног центра Топола, гостовао је Театар „Јоаким Вујић“ из Крагујевца са представом „Страшни лав“ Мјуреја Шизгала.
Тополској публици су се представили Братислав Станковић Кеша и Славица Стојанов, као Он и Она у комаду који је написан шездесетих година прошлог века. За Американце тог времена представа „Страшни лав“ била је класично дело, а на нашим просторима тек у домену авангарде. Представа, је у Крагујевцу имала прво извођење пре седамнаест година, а стицајем добрих околности, обновљена је прошле. Она у себи носи поруку да у свету „технолошког напретка“ и емотивних празнина, негде између апсолутног реда и тоталног хаоса, можда баш Ви пронађете некога ко ће Вас саслушати.

Црквени хор „Опленац” из Тополе освајач је сребрне медаље у категорији камерних хорова на деветом хорском фестивалу „Мајске музичке свечаности” који је 16. маја одржан у Бјељини. Наш хор је сребрну медаљу добио у конкуренцији 13 хорова из своје категорије освојивши 90,33 поена и врло мало је недостајало да у својој категорији узме злато.

- Ово је веома важан и значајан наступ нашег хора. Поносни смо што смо освојили овакво признање на међународној културној манифестацији за чије учешће смо добили благослов од нашег Архијереја Г-дина Јована – речи су диригента хора, проф. виолине Марије Ракоњац.
Организација читавог догађаја била је на завидном нивоу. Домаћини су, по речима наших учесника, били на висини задатка, а посебну радост и одушевљење доживели су при додели награда и проглашењу победника. Може се рећи и да се с правом надају да ће и следеће године моћи да учествују на овом фестивалу и наравно да постигну још бољи резултат.

КУД – наша кућа

У центру Тополе, ту код поште, преко пута дома културе,
у једну кућу на ћошку, весело деца журе.

Пре десет година у овој кући, пресвети епископ Сава,
окупи мудре људе и рече:
„Нека од данас у овој дрквеној кући, дечји, радосни живот тече”.

И тако Мирослав, Паја и још по неко,
учинише оно што им је Сава рек'о.
Са децом ту из школе, бацише чигру
и поче игра, јер деца игру воле.

На радост нашу отпоче игра. На њеном челу Пирке стоји,
пушта музику, рукама лупа и наше кораке броји.

Несигурним кораком кретох, старије другаре гледам.
У њима узор тражим, ал' нећу да се предам.

Узори, другари моји: Немања, Ђорђе, Његош, Блажа и многи још.
од игре исплетоше венац и овој кући и њеној деци, дадоше име „Опленац”.

Десет година у овој кући, смењују се песма и игра.
Милан нас учи да играмо, баш као што игра чигра.

Научио нас је играма многим, велика му на томе хвала.
Многе смо пехара освојили и ако је Топола мала.

Мењамо ношње, мењамо игре, поруку шаљемо свима.
„Дођите и видите шта наша Топола има”.

Врата наше куће, отворена су за сву децу.
Зато негујемо лепу песму и игру на Опленцу.

Већ и сами стихови наведене песме дају наговештај који и какав догађај се синоћ одвијао у за ту прилику пригодно декорисану салу Средње школе „Краљ Петар I” у Тополи.
Културно уметничко друштво „Опленац” напунило је десет година постојања. Генерације деце пролазе кроз њега и ту стасавају.
- Ево, десет година у срцу носимо венац српских народних песама и игара. Много младих прошло је кроз фолклорне секције нашег друштва. Резултат рада су награде и признања која КУД осваја на такмичењима. Само на последње две смотре фолклора остварили смо запажене резултате. У Смедеревској Паланци, на „Јасеничком прелу”, женска певачка група освојила је прво место, победници смо вечери у фолклору као и победници целог фестивала који је трајао три дана. На фестивалу „Мали златни опанак” у Ваљеву победници смо вечери у свим категоријама. Сарађујемо и са многим фолклорним друштвима почев од Националног ансамбла „Коло”. Проблем нам је као и код других малих средина да задржимо играче на окупу. Многи од њих одлазе после средње школе из Тополе. Ипак, радује нас чињеница да успевамо да те младе људе изградимо у готове играче који располажу са знањем великог броја народних игара. Уколико неко од њих настави и по одласку из Тополе са фолклором уклапа се веома лако у нову средину.
Поводом десетогодишњице постојања КУД „Опленац” захваљујемо се свима који су на било који начин помагали наш рад – рекао је магистар Мирослав Благојевић који улогу председника КУД-а обавља од његовог оснивања.
Најбоља потврда ових речи је публика која је као небројено пута до сада попунила простор за седење не штедећи дланове како би поздравили песме мушке и женске певачке групе и вез који је својим играма везао фолклорни ансамбл КУД-а. А игране су: Игре из околине Београда, Шумадија, Срем, Тројно, Шопске игре, Игре из околине Пирота, Игре из Горње Пчиње, Игре из Врањског поља и Игре из Пиринске Македоније. Највећи део заслуга за виђену лепоту игре и прелепе звуке песама припада оркестру АКУД „Лола” из Београда под управом професора Аце Степић, магистру етномузикологије Јелени Јовановић и уметничком руководиоцу КУД „Опленац” Милану Радовановићу.

У галерији Дома културе „Студентски град” у Београду, од 05. фебруара, погледу љубитеља уметности доступна су дела настала на две последње сликарске колоније у селу Липовац. Ове две колоније познате су под назвом: „Преплитања” из 2008. са 36. и „Код комуникације” из 2009. године са 37. колоније.

Изложбу су отворили селектори поменутих колонија Мара Прохаска Марковић и Маида Груден као и директор Културног центра Топола Тања Мићић. Публика ће до краја изложбе која је отворена до 20. фебруара, моћи да се упозна са великим бројем уметничких радова који представљају реакцију на окружење, амбијент и људе.
Иначе, сликарска колонија у Липовцу у континуитету се одржава од 1973. године и током овог периода је окупила велики број еминентних уметника и формирала богат фонд уметничких дела.

Културни центар Топола у сарадњи са Библиотеком „Радоје Домановић” у петак 11. децембра 2009. године, организовао је промоцију књиге „Негде између” аутора Бошка Срећковића из Крћевца. Након успеха књиге „Равница” која је пленила својом изворношћу казивања, једноставношћу израза и сложеношћу животне проблематике, писац је подарио нову књигу о збивањима у свом широком окружењу.

Књига „Негде између” је и приручник о начину живота у старости, збирка зрелих рецепата како да не посустанеш када те ухвате меланхолија и напусти добра воља. Сам аутор каже да је живот „негде између добра и зла, богатства и сиромаштва, између векова, континената и цивилизација.” Своју промоцију књига је доживела на Сајму књига у Београду и Новом Саду, у издању издавачке куће „Прометеј”.

Теофил Миленковић, брат у свету већ увелико познатог Стефана, одржао је у понедељак, 22. јуна 2009. године, мини виолински концерт у цркви светог Ђорђа на Опленцу.
Маестрално извођење деветогодишњег Теофила који већ корача стазама успеха, музички је подржавао и остатак породице Миленковић: отац Зоран, мајка Марија Карла, сестра Тимосена и брат Атанасије. Концерт је, по речима самих извођача, приређен првенствено „за своју душу и за своје највеће пријатеље.

У кули Карађорђевог града, у суботу 22. августа, свечано је отворена изложба радова интернационалне уметнице Љиље Павловић Диер. Изложбу је организовао Културни центар из Тополе. У име општине Топола, уметницу је поздравио заменик председника општине Топола, Гаврило Николић, истакавши да је Љиља Павловић Диер увек радо виђена и добродошла јер Топола је и њен град, а изложба њених дела представља заправо својеврстан празник за душу онога ко погледа њене експонате. Изложба ће за јавност бити отворена до 07. септембра.
Рођена у Тополи, Љиља Павловић Диер снажно корача стазама уметности. Стиже свуда. Својим делима привлачи пажњу и свуда оставља неизбрисив траг. И поново се враћа својој Тополи. Својим коренима и своме извору. Родном месту посвећује одређени број радова са историјском темом „Карађорђе и Први српски устанак” у стилу који наговештава фигуре и своди се на покрет материје и боје.

Излагала је на четрдесет шест самосталних изложби у светским метрополама попут Париза, Брисела, Њујорка, Вашингтона, Београда, Хамбурга, Барселоне, Мадрида. Учествовала је и на двеста групних изложби у Европи и САД.
Њени радови су у приватном власништву многих колекционара широм света и у јавним колекцијама: Нова галерија Грац, Француска Народна библиотека у Паризу, библиотека Њујорка и Венеције, Британска библиотека у Лондону, колекција града Вашингтона и града Београда.

Председник општине Топола, Драган Јовановић, свечано је, у петак увече, затворио 37. Липовачку колонију. Опраштајући се од уметника, господин Јовановић је изразио наду да ће они из Липовца и општине Топола понети са собом позитивне утиске и да ће их дуго носити са собом. Позвао је уметнике као и присутне госте да се у дане Опленачке бербе, дакле другог викенда октобра, сви заједно окупе у Тополи где ће још једном бити презентована дела са ове изложбе.

Деветоро уметника, шест сликара и три фотографа, по одабиру селектора Маиде Груден и Маре Прохаске Марковић, боравило је недељу дана у Липовцу. Сваки дан им је био радни док су им поподневни часови употпуњени културним, историјским и другим садржајима: Обилазак задужбинског комплекса Краљ Петар I, посета винарији „Александровић” у Винчи, посета рудничким манастирима Вољавчи, Благовештењу и Никољу. У вечерњим сатима, заједно са мештанима, окупљали су се у липовачкој школи проводећи време у разговору, песми и дружењу уопште.

Липовац, село тополске општине, у суботу 15. августа, је тридесет седми пут примио уметнике из наше земље и иностранства. Скуп од шест ликовник уметника и три фотографа у просторијама липовачке Основне школе, отворио је директор ЈКСП, Мирољуб Марковић.
Господин Марковић је, пожелевши гостима инспиративан боравак у Липовцу и нашој општини уопште, нагласио да, када један догађај траје оволики број година као што је случај са колонијом у Липовцу, то значи да такав догађај треба неговати и из године у годину оплемењивати.

По одабиру селектора Маиде Груден и Маре Прохаске - Марковић на овогодишњој колонији учествују: сликари – Миодраг Петровић, Вера Стевановић, Предраг Терзић, Нина Тодоровић, Предраг Милошевић и Иван Јурковић; фотографи – Драган Петровић, Душица Дражић и Wim Janssen.
Свечано затварање колоније планирано је за петак, 21. август. Покровитељи 37. Липовачке колоније су Општина Топола и Министарство културе Републике Србије.

Црквени хор ,,ОПЛЕНАЦ'' из Тополе, заједно са братским хором ,,Св.Симеон Богопримац'' из Смедеревске Паланке, боравио је у периоду од 18-25. јула ове године у бугарском граду Китену, где се већ неколико година уназад под покровитељством Европске Уније одржава Балкан Фолк Фест-Смотра културно-уметничких друштава, хорова, оркестара и музичких група из целог света.

Наша два хора имала су неколико запажених наступа у три градића на обалама Црног мора. Осим представљања разноликог репертоара духовне и световне музике, а за шта су добили признање од организатора овог културног догађаја, ова два хора Шумадијске Епархије учврстила су и своје пријатељство које већ годинама негују.

Национална секција ЦИОФФ-а Србије овога лета по пети пут организује Интернационални фестивал фолклора – Београд 2009. Значајно је да он представља фестивал прве категорије ЦИОФФ (Међународни савет за организацију фолклорних фестивала).

И ове године, 12. јула, Београдски фестивал одржао је свој програм у Тополи. У овогодишњем програму су гостовали: - СРПСКО КУЛТУРНО УМЕТНИЧКО ДРУШТВО „ОПЛЕНАЦ” из Торонта (Канада) које је представник српских друштава из дијаспоре. Тополској публици су приказали Игре из Јасенице, Игре из јужне Србије, Бугарку, Циганске игре и Крајиште. Кореографи су Славица Михајловић, Србољуб Нинковић и Владимир Спасојевић који је и уметнички директор овога ансамбла; - Шпанију је представљао регион Баскије са ансамблом КРЕСАЛА ЕУСКАЛ ДАНЦА ТАЛДЕА. Овај ансамбл постоји 41. годину. Кроз свој програм приказали су и костиме разних делова Баскије. Овога пута публика је имала прилику да види уобичајену ношњу у радним приликама као и ношњу карактеристичну за дане карневала. Представили су се играма Агура, Еспата данца, Устаи данца, Ескалапои и Минуето. Кореографије су подељене на мушке и женске; - Из турског града Анталије стигао је ансамбл КАРАТАЈ ЛИСЕСИ. Типичан је представник темпераментног фолклора турског дела медитерана. Извели су Антеп, Искуп, Роман и Карадениз; Културно уметничко друштво „ОПЛЕНАЦ” из Тополе, основан 2000. године, представио се извођењем игара: Шопске игре, Игре из околине Пирота и Преспанске игре. Кореограф и уметнички руководилац ансамбла је Милан Радовановић.

Културни центар из Тополе организовао је у четвртак, 09. јула, у Карађорђевој касарни, веома посећено књижевно вече на коме је презентовано дело Антологија мисли др Живка Лазића. Шесто по реду дело др Лазића саткано је од мисли познатих личности које су за собом оставиле углавном велика дела, а које је сакупљао у последњих тридесет пет година. Од око десет хиљада мисли, у Антологију мисли пренето је око три и по хиљаде и то оних које су на аутора оставиле најјачи утисак.

Коментар књиге дао је Дејан Ђурић, професор историје, а мисли су читали Јована Милованчевић, млада песникиња из Тополе и новинар Игор Петровић.
Разматрајући дело из угла историчара, професор Ђурић сматра да мисли као тема припадају историји филозофије и интелектуалној историји. Тумачи их као ризницу и као мозаик. Оне, по Ђурићу, обухватају све поре друштвеног живота кроз историју и готово све историјске токове откривајући и начин посматрања историјског развоја самог аутора. Дело је и кључни путоказ онима који трагају за симболима одређеног времена јер су тесно везане за историјске токове.

Више од пет саати непрестане свирке пружило је младима и не само њима, у петак увече, 26. јуна, на градском тргу у Тополи комплетан рок доживљај. Киша, од које су зазирали и организатори и извођачи и публика, изгледа да те вечери није падала једино у Тополи. „Black George i prijatelji” испунили су очекивања оних који су, поред мештана, дошли и из Аранђеловца, Младеновца, Смедеревске Паланке, Раче, Крагујевца и других места. Групе су се у низу смењивале: Црни пришт и Погрешна одлука из Тополе, Бенд икс из Земуна, Арт дилери из Петровца на Млави.
Прослављени рок музичар, звезда вечери, Дадо Топић, поздрављен је и од председника општине Драгана Јовановића као „увек драги гост”. Дадо је изводио нумере које су га учиниле познатим на просторима бивше Југославије. И сам се могао уверити да његове песме добро познају и нове, младе генерације.
Крај вечери обележио је састав Black George. Овај млади тополски састав изводио је углавном своје нумере којих је све више. О узлазној линији њихове популарности довољно говори учешће бенда на многим рок манифестацијама, а позиви на наредне музичке догађаје у земљи сведоче о вредности и квалитету музике коју свирају.

Опште је мишљење и да је организатор, а то је Општина Топола и Културни центар Топола, одлично обавио посао. Сви елементи који прате овакве догађаје функционисали су на доста високом нивоу. У публици су се могли чути коментари да се овакви рок сусрети могу организовати и чешће.

Теофил Миленковић, брат у свету већ увелико познатог Стефана, одржао је у понедељак, 22. јуна 2009. године, мини виолински концерт у цркви светог Ђорђа на Опленцу.
Маестрално извођење деветогодишњег Теофила који већ корача стазама успеха, музички је подржавао и остатак породице Миленковић: отац Зоран, мајка Марија Карла, сестра Тимосена и брат Атанасије. Концерт је, по речима самих извођача, приређен првенствено „за своју душу и за своје највеће пријатеље.

Врхунац извођења представљао је силазак породице у крипту где је млади Миленковић у част и славу душама династије Карађорђевић, испред гроба краља Александра одсвирао Тамо далеко оставивши на тај начин јединствен, упечатљив и целовит утисак на присутне.

Еминентни тополски уметник, Срђан Срећковић, члан УЛУС-а, добитник је Златне значке Културно-просветне заједнице Србије које се традиционално додељује за дугогодишњи допринос развијању културних делатности. Срећковићево признање је тим вредније јер је реч о најмлађем добитнику, коме је жири, на чијем је челу био књижевник Миодраг Јакшић, доделио награду међу педесет четири лауреата. Златне значке и повеље додељује Културно-просветна заједница у сарадњи и под покровитељством Министарства за дијаспору Републике Србије где су и свечано уручене у понедељак, 08. јуна 2009. године.

Поред Срећковића позлаћене значке и повеље добили су и: проф. др Коста Андрејевић, Владимир Андрић, Милан-Лане-Гутовић, др Жарко Димић, Антон Касиповић, Милутин Ранковић, др Момчило Тодоровић и други истакнути уметници и културни активисти.

У организацији Задужбине краља Петра I, а поводом десетогодишњице црквеног хора „Опленац” из Тополе, у недељу 24. маја, у цркви светог Ђорђа на Опленцу, одржан је концерт норвешког мешовитог хора из Алвдала и Тинсета. Гости из Норвешке извели су дела Стевана Стојановића Мокрањца: Опело у fis-mollu и Литургију Светог Јована Златоустог. Диригентска палица налазила се у рукама Јелене Златаров-Марчетић.

Мешовити хорови из Алвдала и Тинсета су два засебна аматерска хора из суседних комуна. Последњих година сарађују на више пројеката међу којима је и духовна музика Стевана Мокрањца. Изводећи његово Опело и Литургију по норвешким црдвама, може се запазити како она дотиче многа далека, скандинавска срца, што заправо казује колика је магија његовог звука. Београђанка, Јелена Златаров-Марчетић, живи у Норвешкој од 1999. године где ради као пијаниста, педагог и диригент. Хором из Тинсета диригује од 1999. године.

После двадесет пет година, глумци-аматери Тополе наступајући у оквиру драмске секције КУД „Опленац”, у петак, 22. маја „стисли су петљу” одигравши „Маратонци трче почасни круг” аутора Душана Ковачевића. За режију и сценографију побринуо се Првослав - Пија –Мајсторовић који је заправо душа овог пројекта. Својом вештином анимације окупио је око себе људе жељне не само уметничке акције и воље већ и особе природног (ненаученог), глумачког талента. Осећај простора, дикција, мимика, оригиналност.... све је функционисало. Остварењима која су заиста била запажена, свој допринос су дали: поред поменутог Првослава Мајсторовића који је одиграо и једну од главних улога и Зоран Павлићевић, Момчило Лазаревић, Драган Спасић, Лазар Јовановић, Милан Ристић, Радица Манојловић и Верица Пешић.

С обзиром да се за премијерно извођење тражила карта више, очекује се да ће представа врло брзо бити поновљена.

Збирка песама „Снови и јава” ауторке Слободанке Соје Милованчевић, била је повод окупљања у Карађорђевој касарни у петак, 16. маја. Промоцију је организовала библиотека „Радоје Домановић” у сарадњи са Културним центром Топола.
На књижевној вечери су, поред ауторке, учешђеће узели председник књижевног друштва „Запис” Вањка Поњавић, рецензент Миливоје Трнавац, и Олга Костић Јанковић. Поетско надахнуће употпунила је женска певачка група КУД „Опленац” из Тополе као и музичари Иван Ћирковић и Петар Ристић, такође из Тополе.

Поново рођена, Пријатељу има ли те, Хоћу да се уверим, Дар, Немирне мисли, Наша прича... неки су од „лирских медаљона” наше песникиње. Само стваралаштво Соје Милованчевић можда најбоље осликавају речи Миливоја Трнавца:
- Прву поетску збирку Слободанке Соје Милованчевић, насловљену „Снови и јава“, чини седамдесет песама сврстаних у четири симболично – метафорична циклуса. Већ после првог читања овог поетског рукописа долази се до сазнања да је он сав у емотивној треперавости, која у изливене стихове постаје дах у преплету снова и јаве. То је писмо лишено загонетног филозофирања и без тежње за неким артистичким успонима па је као такво читаоцу блиско.
Њене песме доиста су младалачке : исписане су као исповести настале из најјаче ватре човештва, а то је ватра љубави.

У петак и суботу, 13. и 14. марта, у спортској дворани Средње школе „Краљ Петар I”у Тополи, КУД „Опленац” одржао је традиционалне годишње концерте. Културно-уметничко друштво „Опленац” основано је фебруара месеца 2000. године. Од тада почетком сваке године КУД својим концертима представља оно што је у претходних годину дана урађено.
Прве вечери представљале су се школе фолклора које раде у оквиру КУД „Опленац”. Програм су извеле школе из Винче, Шаторње, Страгара и Тополе. Кореографије је обе вечери пратио ансамбл АКУД „Лола” из Београда.

У суботу увече су извођачи, њихови гости и свеукупна кореографија у више наврата подизали публику на ноге. Премијерно су извођене: - Игре из околине Београда (Жикино коло, Радојкино коло, Стара Колубарка, Ђурђевка...); - Игре из околине Гњилана (женска премијера); - Тешкото (мушки састав који су чинили стари играчи КУД-а који данас играју у познатим културно-уметничким друштвима широм Србије, почев од АКУД „Коло”„Лола”„Крсманац” и други, а са њима су у овој изузетно напорној игри учествовали и гости из Македоније).
Поред поменутих, на репертоару су биле и: - Игре из Срема; - Игре из Срема; - Шопско коло; - Чобанско надигравање; - Игре из Горње Пчиње; - Преспанске игре; - Игре из околине Пирота; - Ценовска рченица. Својим песмама се представила и женска певачка група КУД-а.  

Међународни сајам туризма (ITTFA) који је од 26. фебруара до 01. марта по 31. пут одржан у Београду, представио је посетиоцима 850 домаћих и страних излагача. На овом сајму који представља једну од пет највећих манифестација које се одржавају на Београдском сајму, запажено место је имала и Туристичка организација „Опленац” – Топола, обједињујући наступ туризма општине. За потребе представљања туризма Тополе закупљен је изложбени простор величине 370 м2, удружен са још девет Туристичких организација у оквиру Југозападне регије. На сајму је презентована целина туристичке понуде Тополе и Опленца као јединственог кутка српске традиције и културе из времена династије Карађорђевић. Као посебан сегмент промовисано је опленачко виногорје кроз „Пут вина Опленац”, обогаћено винским музејем у Краљевом подруму. За потребе представљања туризма општине Топола урађена је ОПШТА БРОШУРА ТОПОЛА-ОПЛЕНАЦ, ОПШТА БРОШУРА ТОПОЛА ПРЕСТОНИЦА ВОЖДА СЕРБСКОГ, ценовник са тематским излетима ПУТ ВИНА ОПЛЕНАЦ и ПРАЉЕВИМ ПУТЕМ. Као посебност туристичке понуде Тополе, промовисана је туристичка манифестација, 46. Опленачка берба 2009 и 37. Сабор народног стваралаштва Србије који ће се ове године одржати од 09. до 11. октобра.

На својеврсној смотри вина у Вршцу, уз учешће више од тридесет излагача, бело вино „Миленијум” произвођача Мирка Живановића из Тополе, у такмичарском делу програма освојило је златну плакету. Туристичка организација Вршца организовала је по четврти пут фестивал вина, „Винофест” који се ове године одржавао 19. и 20. фебруара. Гордана Пламенац, директорка Туристичке организације Србије отворила је ову манифестацију. И ове године Туристичка организација „Опленац”-Топола учествовала је на „Винофесту”, овога пута са промоцијом „Пут вина Опленац” обогаћеног посетом Краљевом подруму на Опленцу у коме се налази музеј вина и посетом малим винским подрумима уз промоцију Опленачког виногорја са винима: СОВИЊОН БЛАН из Краљевске винарије на Опленцу; ТРИЈУМФ, ТРИЈУМФ НОАР, ВИЗИЈА, ХАРИЗМА, ОПЛЕНАЦ, ВАРИЈАНТА винарије Александровић; МИЛЕНИЈУМ, ЦАРЕВА ГЛАВА, ВЕНЧАЦ вина Удружења виноградара „Опленац”.